Zakonom o privrednim društvima, kao i odredbama Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društivima propisana je obaveza:

- usklađivanja kapitala svih privrednih društava,
- obaveza usklađivanja organa društava s ograničenom odgovornošću i
- obaveza usklađivanja postojećih akcionarskih društava (njihovih osnivačkih akata i organa) sa odredbama novog zakona.

Bitnu novinu Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011) predstavlja i brisanje postojećih članova 148. i 315. Zakona, koji su propisivali postupak smanjenja osnovnog kapitala privrednog društva u slučaju poslovanja sa gubicima (kada je neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala), usled čega je društvo bilo u obavezi da poveća osnovni kapital i na taj način ga uskladi sa odredbama zakona, a sankcija za nepostupanje je bila prinudna likvidacija. Takođe, izbrisana je i kaznena odredba koja je propisivala privredni prestup za nepostupanje po odredbama koje su sada izbrisane (član 585. stav 1. tačka 3.).

USKLAĐIVANjE KAPITALA

Promenjena i dopunjena odredba člana 589. stav 1. Zakona sada propisuje obavezu privrednim društvima da usklade svoj osnovni kapitala sa odredbama zakona do 1. januara 2014. godine. Osnovni (registrovani) kapital predstavlja novčanu vrednost upisanih uloga članova društva, registrovanu u skladu sa Zakonom o registraciji (član 44. stav 3. Zakona). Kako je kod društava s ograničenom odgovornošću ispunjen taj uslov, s obzirom da je po zakonu propisan osnovni kapital od 100,00 dinara, što sva društva s ograničenom odgovornošću već imaju kao registrovan kapital, jasno je da društva s ograničenom odgovornošću nisu dužna da preduzimaju određene aktivnosti u postupku usaglašavanja kapitala.

Navedena obaveza se prevashodno odnosi na akcionarska društva koja imaju obavezu da usklade svoj osnovni registrovani kapital sa odredbom zakona o minimalnom osnovnom kapitalu, koji mora da iznosi najmanje 3.000.000 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos. Zakonom se akcionarska društva ne uslovljavaju da to mora biti novčani kapital, već osnovni (registrovani) kapital.

Članom 589. stav 2. Zakona o privrednim društvima propisano je da će Registrator koji vodi registar privrednih subjekata u roku od 90 dana od dana početka primene zakona, po službenoj dužnosti, osnovni kapital koji je registrovan u skladu sa zakonom iskazati u dinarima, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan uplate odgovarajućeg uloga, pri čemu se udeli članova društva u osnovnom kapitalu društva ne menjaju, a u slučaju akcionarskih društava u iznosu osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru.

Novina kod ove odrebe je što je rok u kome će Registrator registrovani kapital iskazati u dinarskoj protivvrednosti produžen na 90 dana. Takođe, precizirano je da usled iskazivanja kapitala u dinarskoj protivvrednosti neće doći do promene udela članova društva, a kod akcionarskih društava da neće doći do promene iznosa osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru. Usled navedenog, privredna društva su oslobođena obaveze podnošenja registracione prijave Agenciji za privredne registre u cilju registracije ove promene.

Posebno namominjemo da će se registracione prijave podnete u tom smislu pre dana početka primene novog zakona (1. februara 2012. godine) odbacivati, jer registracija bilo kakvih promena podataka propisanih novim zakonom o privrednim društvima nije moguća pre dana koji je određen za početak njegove primene. Takođe, kako će promenu (konverziju) kapitala u Registru privrednih subjekata iz evra u dinare registrator izvršiti po službenoj dužnosti, privredna društva nemaju potrebu da se izlažu dodatnim troškovima i da podnose registracione prijave tim povodom.

Ulozi u radu i uslugama koji su upisani kod određenih privrednih subjekata ne usklađuju se sa odredbama novog zakona.
USKLAĐIVANjE ORGANA DRUŠTVA

Društva sa ograničenom odgovornošću

Odredba Zakona o privrednim društvima (član 591.) koja predviđa obavezu društvima s ograničenom odgovornošću da svoje organe usklade sa odredbama ovog zakona do dana početka njegove primene nije promenjena. Tako su društva s ograničenom odgovornošću, koja kao organe društva imaju upravne odbore, dužna da donesu odgovarajuće odluke (odluke skupštine ili izmene osnivačkog akta) kojima razrešavaju upravne odbore i imenuju direktora, jednog ili više, kao zakonske zastupnike društva, odnosno ukoliko se opredele za dvodomni sistem upravljanja da imenuju i nadzorni odbor koji je predmet registracije u skladu sa zakonom o registraciji.

Društva su dužna da navedene promene registruju u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona, s tim da će do dana registracije navedenih promena primenjivati odredbe osnivačkog akta i drugih akata, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, a postojeći zastupnici društva (predsednici i članovi upravnih odbora) će, u smislu ovog zakona, obavljati nadležnost direktora.

Za registraciju navedenih promena potrebno je podneti registracionu prijavu, odluku nadležnog organa (odluku skupštine ili izmene osnivačkog akta) i dokaz o uplati naknade za registraciju, ali tek nakon početka primene zakona.

Nad postojećim društvima s ograničenom odgovornošću koja ne postupe u skladu sa napred navedenim odredbama zakona registrator Registra privrednih subjekata će pokrenuti postupak prinudne likvidacije.

USKLAĐIVANjE POSLOVNOG IMENA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Zakon o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima donosi novu odredbu koja propisuje da će registrator koji vodi Registar privrednih subjekata do 30. aprila 2012. godine, po službenoj dužnosti, poslovna imena postojećih društava i preduzetnika, registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS“ br. 55/04, 61/05 i 111/09-dr.zakon), uskladiti sa odredbama člana 22. Zakona kojim se propisuje da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje obavezno sadrži: naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva, čime se iz poslovnog imena isključuju ulica i broj.

Na ovaj način se želi postići ujednačen način registrovanja poslovnih imena privrednih subjekata (privrednih društava i preduzetnika), koja će se u Registru privrednih subjekata ubuduće upisivati bez adrese sedišta (ulice i broja), već samo, pored napred nabrojanih obaveznih elemenata, sa mestom sedišta privrednog društva ili preduzetnika. Navedene promene će registrator Registra privrednih subjekata izvršiti po službenoj dužnosti i tom prilikom se neće izrađivati pismeni otpravci navedenih rešenja o registraciji, a kako bi se smanjili nepotrebni administrativni troškovi.

Napominjemo da se u postupku usaglašavanja osnovnog kapitala i organa društava u smislu napred navedenih odredbi Zakona neće naplaćivati neblagovremenost registracionih prijava, jer se radi o vrstama promena podataka o privrednim subjektima koje su posledica zakonskih odredbi o obavezi usklađivanja privrednih subjekata, usled čega se privredni subjekti neće uslovljavati uplatom dodatnih naknada za neblagovremene prijave.

POSLOVNA UDRUŽENjA

Zakonom o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 99/11) propisano je da poslovno udruženje ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva, kao i da se na pitanja u vezi sa poslovnim udruženjima koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju propisi kojima se uređuje položaj udruženja.

Imajući u vidu da se poslovna udruženja osnivaju radi ostvarivanja zajedničkih interesa, te da ne mogu obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već samo radi postizanja zajedničkih interesa svojih članova, usled čega se ova vrsta privrednih subjekata udaljava po svojoj prirodi od privrednih društava i približava udruženjima, predviđeno je da se na njih primenjuju propisi kojima se uređuje položaj udruženja.

Društva s ograničenom odgovornošću koja kao organe društva imaju skupštinu i direktora i žele da imaju jednodomni sistem upravljanja koji kao organe društva propisuje samo ova dva organa društva nisu dužna da rade promene u ovom smislu.

Izvor: Agencija za privredne registre

Beograd — Danas stupa na snagu novi budžet koji ima antikrizni karakter. „Težak“ je oko 890 milijardi dinara, uz prihode od oko 750 milijardi i deficit 140 milijardi.

Budžetski deficit je, prema rečima premijera Mirka Cvetkovića, glavna fiskalna antikrizna mera, koji će biti upotrebljen za investiranje u infrastrukturu i podsticanje proizvodnje, jer u situaciji kada postoji strah od recesije – najbolji odgovor je budžet sa deficitom.

Pročitaj ceo tekst

Izgovor da se bez agencija ne može apsolutno ne stoji jer, primera radi, Nemačka kao vodeća privredna sila sveta ima svega 6 takvih agencija, Slovačka 8, Finska 9, Češka 11, a susedna Hrvatska je najavila da će se broj sadašnjih 47 prepoloviti u cilju smanjenje birokratije i troškova poslovanja. Za razliku od njih Srbija je sa 131 agencijom ubedljivi evropski rekorder po broju državnih agencija.

Unija poslodavaca Srbije je prikupila informacije posredstvom evropske organizacije poslodavaca – BUSINESSEUROPE iz 18 zemalja članica EU i došla do saznanja da većinu sličnih poslova u zemljama EU obavljaju upravo ministarstva i nadležne institucije pri ministarstvima.

Pravi primer parazitizma državnih agencija je obaveza upisa i podnošenja dokumentacije za registraciju biocidnih proizvoda (praškovi, detardženti, šamponi, kozmetika, drugi hemijski prozvodi) kod Agencije za hemikalije koja po proizvodu košta od 560 000 do neverovatnih milion dinara (kada treba prikupiti veći obim dukumentacije).

Jedno malo/srednje preduzeće sa 15 zaposlenih upis 20 ovakvih proizvoda u registar treba da košta skoro 10 miliona dinara, što predstavlja fond zarada u ovom preduzeću za 8 meseci rada.

Privrednici upozoravaju da će pored sveopšte štednje, formiranje Razvojne banke Srbije prvorazredni nacionalni i ekonomski interes, jer će Srbija, u nedostatku investicija i prekograničnih izvora finasiranja, morati da se osloni na sopstvene potencijale i resurse.

Izvor: Blic